Insaned.net

Od kreatora sada već čuvenog Google Maps sistema, braće Jensa i Larsa Rasmunsena, stiže nešto sasvim novo. Na konferneciji u San Francisku Google I/O predstavljena je online aplikacija Google Wave.  Ona bi trebalo da inovira mail servis koji praktično već 40 godina postoji u manje više neizmenjenom obliku.

Iako ima dosta sličnosti sa standardnim mailom to je ustvari sistem za kolaboraciju, koji je izuzetno brz i interaktivan, ali i mnogo više. Poruke se gotovo trenutno “spuštaju” u odredišne inbox-e, a API koji se razvija omogućiće proširivost sistema sa specijalizovanim extenzijama. Ono što je prikazano na prezentaciji u San Francisku, izgleda impresivno i sigurno će promeniti i podići način komunikacije mail-om na jedan viši nivo.

Ovo u suštini znači da se originalni wave može komentarisati, menjati i on samim tim prolazi kroz različite revizije. Svaki put kada se wave promeni korisnici se obaveštavaju, a veoma lako se dolazi do svih prethodnih revizija.

Kompletan razvoj Google Wave-a urađen je u Javi u Google Web Toolkit frameworku za koga Larsa Rasmunsen kaže da bi bez njega bilo nemoguće i razmišljati o ovako složenom sistemu (ipak se sve ovo dešava u web browser-u). Puštanje aplikacije za javnost očekuje se do kraja ove godine.

Zanimljivi su komentari twitter korisnika koji smatraju da će nova Google aplikacija uništiti servise poput Base Camp-a ali i ActiveCollab-a, pa čak do toga da će u bliskoj budućnosti doći do gašenja i Outlook Expressa i drugih standardnih mail klijenata. Naravno da je sve ovo čisto preterivanje, ali pažnja svetske javnosti je uprta u Google i svi sa velikim očekivanjima čekaju neku novu killer aplikaciju.

U poslednjih nekoliko godina, sve je više firmi koje se zbog velikih troškova održavanja odriču svojih računarskih centara, a njihovu ulogu preuzimaju specijalizovani data centri. Mnoge banke koje imaju potrebu za čuvanjem i procesiranjem ogromnih količina informacija, već davno su počele sa racionalizacijom svojih računarskih centara, kreirajući jedinstvene regionalne data centre na kojima se vrte sve neophodne aplikacije. Tako umesto da npr. banka koja u više zemalja ima svoje ogranke, održava posebne računraske centre, ulaže novac u jedan moćan data centar. Rezultat ovakve odluke su drastično smanjenje troškova, a sve ovo je omogućeno povećavanjem propusne moći Interneta.

Data centri o kojima je ovde reč predstavljaju osnov za privatna Cloud computing rešenja. Međutim širem krugu su mnogo interesanija Cloud computing rešenja koja će za korisnike imati čitavu populaciju Interneta, a ne samo korisnike u okviru privatnih kompanija.

Oblast Cloud computing-a je zaista ogromna, ali jedna od revolucinarnih stvari koje nosi sa sobom je, tarifiranje korišćenja resursa, identično tarifrianju potrošnje električne energije ili mobilnog telefona. Standardni način pokretanja jednog pet-project-online-servisa podrazumeva izbor hosting provajdera i nekog od ponuđenih paketa. I to naravno sve funkcioniše dok imate mali broj poseta i protok ispod onog koga ste paketom platili. Međutim ukoliko takav servis doživi bum, a to je naravno svetli cilj i baza korisnika počne eksponecijalno da se uvećava, hosting provajder i paket koji ste izabrali sada postaju potpuno nedovoljni. U ovim situacijama mora se menjati hosting provajder, uzimaju se skupoceni dedicated serveri i slede velika ulaganja. Ovo umnogome uvećava cenu jednog ovakvog startupa, koju u periodu svog širenja ima mnogo prečih stvari  na koje treba da troši svoje još uvek skromne resurse.

Ideja Cloud computing-a je da vaš savršeni pet-project-online-servis smesti u оblak, odnosno u neki data centar i da vam omogući da plaćate samo resurse koje trošite ali da skalirate sistem uvek u skladu sa vašim trenutnim potrebama. Zato će vam ovakav novi hosting provajder naplaćivati samo ostvareni protok, utrošeno procesorsko vreme itd. a neće vas oguliti do gole kože koristili vi zakupljene kapacitete ili ne. Pogledajte na primer kako to rade u GoGrid-u.

Ovakav pristup je daleko privlačniji za mala i srednja preduzeća koja tek razvijaju svoje proizvode i koja nemaju sredstva koje će investirati u gomilu hardvera koji će možda tek u nekoj budućnosti biti iskorišćen u potpunosti.

Da je tema ozbiljna govori učešće velikih igrača od Amazona (koji je svoja iskustva u neprekidnom širenju i rastu pretočio u uslugu pod nazivom Amazon Elastic Compute Cloud), Google-a (obavezno pogledajte GoogleAppEngine), preko Microsoft-a (koji uveliko radi na Azure servisnoj platformi i Live Mash sistemu) IBM-a, SAP-a i Oracle-a (iako CEO Oracla Lary Ellison smatra da je to sve čista glupost).

Cloud computing je još jedna od buzz-hype reči koja se u poslednje vreme sve češće čuje, zato sam i bio zainteresovan da malo produbim priču i učinim ovu tematiku bližom i sebi i čitaocima ovog bloga, nadam se da će vam bar neka od ovih informacija i linkova biti korisna, a naravno želeo bih da čujem i vaše mišljenje.

I još jedan koristan tekst mada možda i preopširan… link